Club Paradiso d.o.o. | Bulevar Despota Stefana 15 | 11000 Beograd

011/72 47 012, 72 40 928, 72 39 603


Šta posetiti iz Haniotija

 

Pećina Petralona

 

Čuvena pećina u kojoj je jedan seljak našao ljudsku lobanju staru skoro million godina što je podstaklo arheološka iskopavanja i dovelo do novih otkrića. Drugi muzeji širom Grčke su ponosni na rukotvorine stare izmedju 2000 i 4000 godina, ali Muzej u Petraloni ukazuje na najstarije dokaze postojanja ljudi u Evropi. Ovde ćete videti neke primerke najstarijih ljudskih orudja, pramen kose, okamenjenu ljudsku utrobu, a koje je proučavala NASA (naši preci su jeli sirovo meso i voće). U muzeju se takodje nalazi velika zbirka životinjskih kostiju koje su nadjene u pećini, većina je afričkog porekla i stara izmedju 500.000 i 5 miliona godina. Posebna atrakcija Halkidikija je jedna od najlepših pećina u Grčkoj ,izuzetan prirodni spomenik pećina Petralona.

Dugačka je preko 2 km, ukrašena impresivnim pećinskim nakitom, stalagmitima i stalaktitima…., a otkrio ju je sasvim slučajno jedan čobanin 1959. godine. penjući se po strmom delu brda, Odmah je izvestio lokalne vlasti pa je istraživanje počelo. Naučnici su ovde pronašli i fosilni ostatke čoveka donjeg paleolita ili tragove prvog čoveka (“archantrophos”-a),kao i lake alate pravljene od kamena i kostiju. Takodje, pronađeni su tragovi prve, ljudskom rukom, upaljene vatre. U praistoriji, u ovoj pećini, ljudi i životinje su pronalazili sklonište. Arheolozi su rekonstruisali scene iz života ondašnjih ljudi, kako sede oko vatre i jedu pečeno životinjsko meso.

Obilazak ove pećine će Vam otkriti kako je izgledao život naših mediteranskih predaka. U podnožju brda postoji parking za sve koji žele da posete pećinu, a došli su sopstvenim vozilom. Preko puta parkinga je rampa, odakle na svakih 20 minuta, “pećinski” autobus sakuplja pristigle turiste i besplatno ih vozi 500 m uzbrdo, do ulaza u pećinu, a i nazad (ko voli da pešači, ne mora da čeka autobus). Ispred pećine kupite kartu (važi i za muzej) i sačekajte da se na svakih pola sata pojavi vodič, koji preuzima sakupljenu grupu i vodi je u obilazak pećine. U okviru kompleksa nalazi se predivan mali muzej, u kome se kako deca, tako i odrasli, mogu “izgubiti” u razgledanju najrazličitijih fosila. Tu ćete videti okamenjene fosile kornjače, rog od nosoroga, kao i kosti planinskog lava i hijene, koji su nekada živeli na ovim prostorima. Videćete prikaz slojeva zemlje (hronološki poređanih), kosti pećinskog čoveka, kao i prvo i najstarije pronađeno “vajarsko delo”, tj. pokušaj pećinskog čoveka da napravi portret.

U muzeju još možete videti i dokaze o postojanju vatre u pećini (iz perioda nađenih ljudskih kostiju), najrazličitije oruđe, praistorijsku čovečju lobanju (sa Krita) na čijim je zubima ostao trag obavljene operacije iz domena oralne hirurgije (operacija na umnjaku!), kao i delove kose praistorijskog čoveka. U samoj pećini nije dozvoljeno ni fotografisanje, niti snimanje (u muzeju je sve dozvoljeno). Ako ste stranac, vodič će vam ispričati priču o istorijatu pećine na engleskom jeziku.Međutim, većina “pećinskih ukrasa” prilično je suva, u odnosu na one u drugim pećinama, koji su obično vlažni, i sa čijih “ukrasa” curi voda.

 

Nađite i rezervišite smeštaj u Haniotiju brzo lako i jednostavno!


Zejtinlik - Srpsko vojničko groblje

 

Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje (zejtin). Na tom prostoru, nadomak Soluna, je u doba otomanske imperije bila pijaca za prodaju ulja (tj. zejtina). Iako je prestala prodaja zejtina na tom prostoru, naziv se održao među lokalnim stanovništvom do Prvog svetskog rata.





Pogledajte kompletnu ponudu apartmana za destinacju Hanioti 2024!