Petralona

Čuvena pećina u kojoj je jedan seljak našao ljudsku lobanju staru skoro million godina što je podstaklo arheološka iskopavanja i dovelo do novih otkrića. Drugi muzeji širom Grčke su ponosni na rukotvorine stare izmedju 2000 i 4000 godina, ali Muzej u Petraloni ukazuje na najstarije dokaze postojanja ljudi u Evropi. Ovde ćete videti neke primerke najstarijih ljudskih orudja, pramen kose, okamenjenu ljudsku utrobu, a koje je proučavala NASA (naši preci su jeli sirovo meso i voće). U muzeju se takodje nalazi velika zbirka životinjskih kostiju koje su nadjene u pećini, većina je afričkog porekla i stara izmedju 500.000 i 5 miliona godina. Posebna atrakcija Halkidikija je jedna od najlepših pećina u Grčkoj ,izuzetan prirodni spomenik pećina Petralona.

Dugačka je preko 2 km, ukrašena impresivnim pećinskim nakitom, stalagmitima i stalaktitima…., a otkrio ju je sasvim slučajno jedan čobanin 1959. godine. penjući se po strmom delu brda, Odmah je izvestio lokalne vlasti pa je istraživanje počelo. Naučnici su ovde pronašli i fosilni ostatke čoveka donjeg paleolita ili tragove prvog čoveka (“archantrophos”-a),kao i lake alate pravljene od kamena i kostiju. Takodje, pronađeni su tragovi prve, ljudskom rukom, upaljene vatre. U praistoriji, u ovoj pećini, ljudi i životinje su pronalazili sklonište. Arheolozi su rekonstruisali scene iz života ondašnjih ljudi, kako sede oko vatre i jedu pečeno životinjsko meso.

Obilazak ove pećine će Vam otkriti kako je izgledao život naših mediteranskih predaka. U podnožju brda postoji parking za sve koji žele da posete pećinu, a došli su sopstvenim vozilom. Preko puta parkinga je rampa, odakle na svakih 20 minuta, “pećinski” autobus sakuplja pristigle turiste i besplatno ih vozi 500 m uzbrdo, do ulaza u pećinu, a i nazad (ko voli da pešači, ne mora da čeka autobus). Ispred pećine kupite kartu (važi i za muzej) i sačekajte da se na svakih pola sata pojavi vodič, koji preuzima sakupljenu grupu i vodi je u obilazak pećine. U okviru kompleksa nalazi se predivan mali muzej, u kome se kako deca, tako i odrasli, mogu “izgubiti” u razgledanju najrazličitijih fosila. Tu ćete videti okamenjene fosile kornjače, rog od nosoroga, kao i kosti planinskog lava i hijene, koji su nekada živeli na ovim prostorima. Videćete prikaz slojeva zemlje (hronološki poređanih), kosti pećinskog čoveka, kao i prvo i najstarije pronađeno “vajarsko delo”, tj. pokušaj pećinskog čoveka da napravi portret.

U muzeju još možete videti i dokaze o postojanju vatre u pećini (iz perioda nađenih ljudskih kostiju), najrazličitije oruđe, praistorijsku čovečju lobanju (sa Krita) na čijim je zubima ostao trag obavljene operacije iz domena oralne hirurgije (operacija na umnjaku!), kao i delove kose praistorijskog čoveka. U samoj pećini nije dozvoljeno ni fotografisanje, niti snimanje (u muzeju je sve dozvoljeno). Ako ste stranac, vodič će vam ispričati priču o istorijatu pećine na engleskom jeziku.Međutim, većina “pećinskih ukrasa” prilično je suva, u odnosu na one u drugim pećinama, koji su obično vlažni, i sa čijih “ukrasa” curi voda.

Zejtinlik

Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje (zejtin). Na tom prostoru, nadomak Soluna, je u doba otomanske imperije bila pijaca za prodaju ulja (tj. zejtina). Iako je prestala prodaja zejtina na tom prostoru, naziv se održao među lokalnim stanovništvom do Prvog svetskog rata.